Šta najmoćnije tehnološke kompanije rade, a vi ne?

Ili da produbimo pitanje iz naslova, šta zapravo te kompanije rade kad su toliko uspešne i moćne? Možete smisliti mnogo mogućih odgovora, ali iz mog ugla rade samo tri stvari. 

Na svaki način nastoje: 1. da privuku vašu pažnju, 2. povećaju svoj memorijski prostor i iskoriste ga, i 3. u te svrhe kreiraju maštovita rešenja. 

Kako sam došao do toga? Jednostavno, sve aktivnosti na društvenim mrežama u najširem smislu, nastoje da urade samo jednu stvar – privuku vašu pažnju. Moderne AI kompanije grade ogromne data centre, i žele na svaki način da povećaju kapacetete skladištenja i obrade informacije. A za privlačenje pažnje i smišljanje novih tehnoloških rešenja koriste maštovite pristupe, kreativnost u velikim količinama. 

Danas je široko rasprostranjeno uverenje da je najveći izazov veštačka inteligencija. Međutim, ja verujem da je pravi problem to što ljudi ne koriste svoje sposobnosti (da ne kažem inteligenciju), svoje Bogom dane mogućnosti.  A tri važne mogućnosti koje nam je dao su pažnja, pamćenje i mašta. 

Pogrešan pristup počinje kad ljudi pomisle da je neko ili nešto drugo rešilo njihove probleme, i oni sad više ne moraju ništa da rade. Primer, student izlazi na ispit. Njegova pažnja je usmerena na to kako da položi ispit. Nalazi cake i prečice, uzda se u Fortunu – nastoji da izvuče “prava” pitanja, nastoji da prepiše ili da se „snađe“. Povećava svoj memorijski prostor tako šta na ruci zapiše neki važan koncpet ili definiciju, ili spremi „puškice“, ili nastoji da iskoristi bilo koji vid moderne tehnologije, bubice, telefon… I u tom pravcu koristi svoju maštu. 

Rezultat? Svejedno kakav je uspeh na ispitu, iz mog ugla rezultat je – katastrofalan. Zašto? Svoje vrhunske osobine studenti (naravno, ne svi, ali znao sam dosta takvih) zapravo traće na pogrešne strategije. 

Pažnju, pamćenje i maštu ne usmeravaju ka efikasnom usvajanju ključnih ideja i informacija iz nekog predmeta. I možda polože, ali njihovo znanje nakon tog načina ostaje manjkavo. Struktura znanja koju grade u svom umu je šuplja, slabašna i nesigurna. O toj katastrofi pričam. 

Pogledajmo bolju opciju. Imate knjigu za ispit ispred sebe. Ima li neki deo koji posebno privlači vašu pažnju, ili budi vašu maštu? Odatle polazite. Recimo, ja sam završio veterinu, i u mikrobiologiju sam se uvukao kroz jedno pitanje. Uzročnik antraksa je u stanju da ubije zdravu kravu, za manje od 24 sata. U prvi mah, mislio sam da se radi o nekoj grešci. Nešto vidljivo tek ispod mikroskopa, za manje od jednog dana uspe da ubije zdrav organizam težak više od pola tone?!? Au, da li je to stvarno moguće? Da. Aha, ali kako? I eto vas. Siguran sam da i vas sada zanima ta činjenica, iako do pre neki tren nikad niste o tome razmišljali. 

Obratite pažnju na zadnju reč prethodne rečenice – razmišljali! Kad o nečem razmišljate, i postavljate pitanja, to znači da vaša pažnja odlazi u tom pravcu. Raspaljuje se vaša mašta. Smišljate vaš odgovor kako je moguće da bakterija ubije kravu tako brzo. Onda želite da proverite pravi odgovor, i želite da ga upamtite, jer vas toliko fascinira. Kakvu sad situaciju imamo? Vaše ključne osobine koristite u pravom smeru. Nije cilj na polaganju ispita. Cilj je da se unutar vašeg uma napravi kvalitetna struktura. Da u tom procesu nalazite zadovoljstvo. A baš to se dešava kad na pravi način koristite vaš um! Pravi način podrazumeva da vi koristite vašu pažnju, maštu i pamćenje. Videli smo da iste te sposobnosti koriste svi studenti, samo je razlika u smeru kretanja, i konačnom rezultatu. 

Ako već imate sklonst ka prepisivanju, umesto razmišljanju, prepišite od onih koji su uspešni i moćni. Tehnološke kompanije su sigurno uspešne i moćne. Njihova moć ne počiva na tehnologiji koju koriste. Sama po sebi, ta tehnologija nije izvor te moći. Moć joj daju ljudi koji je koriste. Ali da bi je ljudi koristili, ta tehnologija mora da privlači pažnju, raspaljuje maštu, i u svojoj memoriji ima ogromne količine informacija. Samo te tri stvari. Dakle, vaš zadatak nije da okrivljujete tehnologiju, nego da koristite svoj um, tako što svesno uključujete i usmeravate vašu pažnju, maštu i pamćenje u smeru koji je vama istinski vredan.