Kako je počelo moje putovanje?
Neki ljudi su sanjali o tome da otkriju nove teritorije i nacrtaju njihove mape. Mene je fascinirala mogućnost neistraženih teritorija ljudskog uma. Jedna od najjačih utisaka iz detinjstva bila je serija o Nikoli Tesli. Gledajući njegovu genijalnost, od početka sam se pitao – kako to možemo i mi?
Mnogo godina kasnije, naišao sam na podatak da je Teslu negov otac u ranom tinejdžerskom dobu naučio tehnikama pamćenja.
U međuvremenu, pre više od trideset godina, završio sam Silva metod kontrole uma, i tu se upoznao sa prvom tehnikom pamćenja. Zanimljivo, na metodu koji se bavi razvojem uma, naučio sam prvu tehniku pamćenja.
Nakon te prve tehnike, ideja o pamćenju kao mogućnosti razvoja uma čvrsto me drži i danas.
Baveći se pamćenjem, u jednom trenutku sam shvatio da su mašta i povezivanje dve moje najizraženije osobine. A upravo na njima počiva trajno pamćenje. Tada mi je postalo jasno zašto me ova oblast toliko privlači. Mada izgleda da sam ja izabrao pamćenje, zapravo je pamćenje izabralo mene.
Zašto ova radionica?
Godinama sam tražio odgovor na jedno pitanje:
Kako da bolje koristimo svoj um? Na tom putu sam pročitao mnogo knjiga, upoznao
različite tehnike i pristupe, ali imao sam utisak da nedostaje nešto važno.
Uvek je fokus bio na tehnikama pamćenja.
Nedostajalo je objašnjenje zašto tehnike pamćenja funkcionišu i šta nam one
otkrivaju o načinu na koji radi naš um. Iznad svega je nedostajalo objašnjenje da
odlično pamćenje ne počinje tehnikama. Ono počinje mnogo ranije – načinom na
koji naš um prima, organizuje i povezuje informacije.Upravo zato nastala je radionica
“Putovanje kroz pamćenje”.
Njena ideja nije da nauči ljude što više tehnika, već da im pokaže jednostavan sistem
koji pomaže da bolje razumeju svoj um i njegove mogućnosti. A onda ga koriste na
daleko efikasniji način.
Najlepši deo ovog posla
Istina je da me jedna stvar apsolutno oduševljava, trenutak koji čekam je kad na kraju radionice neko krene da nabraja sve što je upamtio na radionici.
Na početku krene bojažljivo, ne verujući u svoje sposobnosti, zatim vidi da mu ide, pa se malo osmeli, i u jednom trenutku dok ponavlja, u sebi spozna da je već dosta nabrojao, da mu ide sasvim fino, i da će tako ići do kraja… i tada se vidi bljesak spoznaje u njegovim očima!
To je trenutak neprocenjive vrednosti, volim da kažem da je neko upalio novi nivo svog uma. I svaki put kad vidim taj trenutak, setim se zašto sam krenuo na ovo putovanje.
Ostanimo u kontaktu
Ako vam je ovo putovanje zanimljivo, ostanimo u kontaktu.
Povremeno ću vam poslati novi tekst, novu ideju, ili obaveštenje
kada bude nešto vredno vaše pažnje.
Stranice
Pratite nas