Pamćenje i zdravlje

Možda je malo nezgodno da vam ja pričam na tu temu, ipak sam ja veterinar. I iskreno, nisam ni imao takve ambicije sve dok nisam uočio nešto neobično. 

Sve više se dešavalo da su me ljudi kontaktirali u vezi radionice o pamćenju, zato što im je doktor savetovao da treniraju pamćenje!

Sad, ja znam da u modernom društvu uvek kažu da je ključ da nađeš neki problem, zatim osmisliš način kako da ga rešavaš, i od toga super živiš. 

Ja razmišljam drugačije. Pamćenje nipošto ne gledam kao problem, nego kao fantastičnu mogućnost, samo ti treba malo vremena (recimo pet i po sati) da i ti to razumeš.

Ali, izgleda da treniranje pamćenja može pomoći kod određenih problema sa zdravljem. 

Ono što svima prvo padne na pamet, to je demencija.  I njen uznapredovali oblik, bolest zaboravljanja. 

Ne bih ulazio u medicinsku sferu, samo nekoliko mojih zapažanja. Već odavno postoji nešto što se zove Neurobics — neka vrsta gimnastike za mozak. Ima zanimljivih knjiga na tu temu, moja omiljena je “Keep your brain alive”, autori Lawrence Katz i Manning Rubin. Kratka, a zanimljiva, vredi pročitati.

Od „mentalnih gimnastičara“ očekuje se da rade neobične stvari, kao što je oblačenje zatvorenih očiju, menjanje ustaljenih rutina ili stvaranje neobičnih iskustava uz pomoć različitih čula. I namenjena je prvenstveno starijoj populaciji. Mozak nakon dugo vremena korištenja uvek istih puteva, bez uvođenja novih ideja, razmišljanja, aktivnosti počinje da bude, recimo to tako – okoštao. Naravno, u mozgu nema kostiju, ali je to dobra slika jer ukazuje na to da mozak gubi gipkost, ili da to tako kažemo – sporije se kreće. A gimnastika, čak i mentalna, je odlična za održavanje gipkosti. 

Ali, šta je meni tu zanimljivo. Pa u pamćenju se koristi mašta, koja kreira koliko želiš neobičnih iskustava, a pamtimo u slikama, koje vidimo čulom sluha (samo da proverim da li spavate). Odlično pamtimo i mirise, i zanimljive zvukove. Želim da kažem, ako znate kako se pamti, pa to je već samo po sebi odlična vežba za mozak. 

I jedna važna napomena, preventiva je najbolja terapija. To znači da počnete trenirati mozak dok ste potpuno zdravi. Dok u umu još nema straha. Nažalost, često me ljudi kontaktiraju iz straha, umesto iz radoznalosti. Kad neki njihov rođak već utone u bolest zaboravljanja… malo brodova se spasilo kad su već počeli da tonu. 

Mnogo više me iznenadio poziv jedne žene, čiji problem su bila depresivna stanja. Išla je zbog toga u specijalizovanu kliniku, i to ne bilo gde, već u jednoj visoko razvijenoj zemlji. Dakle, tamo su znali šta pričaju. A doktor kod kojeg je išla na terapiju savetovao joj je da trenira svoje pamćenje, jer to može pomoći u njenom slučaju. 

Iskreno, bio sam potpuno iznenađen, jer nikad nisam gledao na pamćenje u tom kontekstu. To me je nateralo da malo istražim kakve veze depresivna stanja uopšte imaju sa pamćenjem. 

I stvarno, depresija može da utiče na pažnju i radnu memoriju, i ima smisla trenirati pamćenje u tim situacijama. Možda i više nego što se čini na prvi pogled, jer trening pamćenja unosi zabavu, duhovitost i kreativnost. Malo vedrine u život.

A najveće iznenađenje se dogodilo kad me nazvala jedna mlađa žena, i na samom početku rekla da zove po savetu doktora. Odmah sam pomislio da je nešto slično kao kod žene koja se nosila sa depresivnim stanjem. Međutim, iako je savet bio isti, mora da trenira svoje pamćenje, ona je rekla da ima određenu autoimunu bolest. 

Ok, ja imam medicinsko obrazovanje, razumem šta je rekla, ali… nisam nalazio uočljivu vezu između ta dva kraja sveta, pamćenje i autoimune bolesti. 

Još zanimljivije je bilo na radionici, jer sam očekivao da će ispoljavati neke probleme sa pamćenjem. A njeni rezultati su bili izuzetni, kasnije sam čak razmišljao da je od svih ljudi koji su bili na radionici o pamćenju, njoj najmanje trebalo tako nešto…

I tu sam malo nastojao doći do nekog smislenog razloga, zašto trenirati pamćenje u takvoj situaciju, ali ovde ima jedan važan detalj. 

Nisam je pitao o kojoj se bolesti tačno radi, pa tu ne mogu da izvodim zaključke. Ali sam, tražeći moguću vezu, naišao na multiplu sklerozu, kod koje problemi sa pažnjom, učenjem i pamćenjem mogu da se jave. I odjednom mi savet njenog lekara više nije izgledao toliko čudno.

Posle svega, razmišljao sam da ja moje pacijente šaljem doktorima, jer su oni svoje poslali meni, ali sam ipak odustao, još nisam video dementnu kokošku…