Šta možemo naučiti o pamćenju od ljudoždera?

Odakle ljudožderi u priči o pamćenju?

Iz južne Amerike, duboko iz nepristupačnih prašuma Amazona. Tamo je pronađeno jedno od retkih plemena, koje sve do nedavno nije imalo dodira sa savremenim svetom. 

Mislim, nisu baš pravi ljudožderi. A opet, nekad i jesu bili. Nisu lovili žive ljude, nego kad pripadnici njihovog plemena umru, onda ih pojedu da im sačuvaju dušu. 

Zanimljiv koncept. U svakom slučaju, nemojte to probati kod kuće. 

I tako, jednog dana i do njih je došla civilizacija. I u okviru jednog projekta koji je trajao dve godine, pet Matsés (tako se zove pleme) iscelitelja je, uz mlađe Matsése koji su zapisivali njihovo znanje, napravilo enciklopediju tradicionalne medicine od preko 500 stranica. Znanje se prethodno generacijama prenosilo usmeno…

Kako je moguće da ekipa koja nema dodira sa bilo kakvim tekovinama civilizacije drži u glavi knjigu od 500 stranica?

Do kakvog zaključka nas dovodi ta činjenica?

Pa jednostavno, ti ljudi očito imaju izvanredno pamćenje. Nema drugog objašnjenja. Svaki student zna kako je nezgodan posao ubaciti u pamćenje knjigu od 500 stranica. Samo, ovi ljudi ne smeju pogrešiti, svaki podatak mora biti ispravan ispravan. 

Jer, ako nešto urade pogrešno, ako nedostaje neka biljka u receptu za određeni lek, neko može da umre. (Nije problem, neće se baciti. Ne volite crni humor? Šteta…)

I ne odnosi se to samo na pomenute ljudoždere, nekad su plemena sa sličnim prehrambenim navikama živela u raznim krajevima sveta, ali su sva znala svoju istoriju, religiju, rodoslov, i medicinu. Dakle, znali su kako se efikasno pamti. 

Ok, da vidimo šta to možemo da naučimo o pamćenju od njih

Mnogi ljudi imaju nepotrebne predrasude o svom pamćenju. Veruju da je osobina odličnog pamćenja nešto što mogu  imati samo izuzetni ljudi. Evo nekoliko primera iz sveta ljudoždera koji ukazuju  na drugačiji zaključak. 

Šta mislite da li postoji knjiga, “Sto najboljih recepata za ljudoždera gurmana?” Teško. Teško čak i u džepnom izdanju, jer pristojan ljudožder čak nema ni džep. Što je dobra vest, to znači da za dobro pamćenje ne trebaju nikakva vanjska pomagala, poput knjige ili džepa. Vi već imate sve što je potrebno, u vašoj glavi. 

Ne, ne, ne mislim na vaše zube, već na vaš mozak i to fantastičan, samo treba da se uputite u to kako se koristi. Prvi zaključak!

Istražujući malo o ljudožderima našao sam da nema fakultet za ljudoždere. Drugim rečima, ne postoji diplomirani ljudožder. To je prava stvar jer pokazuje da ne morate imati fakultet da biste imali izvanredno pamćenje. A nešto mi govori da čak ne morate biti ljudožder, da bi imali odlično pamćenje. To je drugi zaključak.

I nekako, kad kažem ljudožder, baš je nepristojno nekom kazati da je običan žderonja. Ok, nije običan, malo je neobičan ako je po profesiji žderač ljudi. Možda je lepši način kazati – ljudojed. Zamislite vest u novinama – u našem gradu se otvara prvi restoran za ljudojede. Pola grada se skupilo da vidi to čudo, reporteri, kamere i blicevi. To bi bilo čudo neviđeno, zar ne?

A zašto ovo pričam? Zato što mi odlično pamtimo sve što je čudno, ludo, bizarno, neobično, a kad bi ljudojedi odlučili da otvore restoran u vašem gradu, to bi bila stvar koja bi ostala upamćena, verovatno zauvek! Treći zaključak!

I nije lako biti ljudožder. Jedan kvalitetan, pošten, da ne kažem nediplomirani ljudožder suočava se i sa nekim opasnostima. Ne mislim samo na činjenicu da potencijalna hrana može biti naoružana pištoljem ili kakvim automatom, nego i na bolest smejanja. Bolest i smejanje u istoj rečenici? Ludo i bizarno, dakle pamtljivo, četvrti zaključak.

Kad smo već u svetu ljudoždera, moramo iz Amazona nakratko skoknuti na drugi kraj sveta.

Jer u oblasti Nove Gvineje, stvarno postoji (ili je bar postojala dok je postojala ta vrsta ishrane) bolest smejanja i može da se pojavi samo kod ljudi koji pojedu mozak drugih ljudi. 

Jer tu spava uzročnik te bolesti. A manifestira se, pored ostalog, i paralizom živca koji inervira usta, a rezultat je da takav čovek izgleda uvek nasmejano. Nasmejani ljudožder. Divno, zar ne?

I pamtljivo, zato što mi odlično pamtimo duhovitost, humor. To je čak jedan od 12 principa pamćenja po Tony Buzanu. Iz tog razloga i nastojim da u ovu priču ubacim po neki bizaran i duhovit detalj. Peti zaključak.

Na kraju, možete se malo poigrati sa svim ovim idejama. Probajte da osmislite neko jelo koje bi moglo da se ubaci u kuvar za ljudoždere. Izmislite neku bolest koja bi bila neškodljiva i zabavna,  a ne morate zbog nje na posao i u školu. 

Zašto bi to bilo dobro? 

Za razvoj vaše kreativnosti, mašte, jer je ona neophodna za odlično pamćenje. Jer kad pogledate prosečnog ljudoždera, sve što on ima u svom okruženju za odlično pamćenje, je već spakovano u njega samog. Njegov mozak, i um, i njegovu kreativnost. 

Sve to imamo i mi, bolje razvijeno i korišćeno. Onda ostaje samo praktična primena. Pronađite neku knjigu od petstotinak strana, koja vam se jako dopada, naučite kako se efikasno pamti, i onda je zapamtite od početka do kraja. Ako to može jedan profesionalni ljudožder, apsolutno možete i vi.