Mentalni zamor – uputstvo za upotrebu uma

Jedan od mojih hobija je žongliranje. Uzmem tri loptice i nastojim da što duže ostanu u vazduhu. I tako, kad je dobra prilika, u pauzama nekog većeg rada, nađem neke tri stvari koje se mogu žonglirati, i malo zabavljam ljude oko mene.

Radio sam u jednom velikom hotelu, kao deo tima za organizaciju raznih proslava i manifestacija. Na bogatoj trpezi uvek je bilo voća, i jednom sam uzeo tri narandže i počeo da žongliram. Iznenadio sam se kad je jedan moj prijatelj, stao ispred mene i samo ponavljao, nastavi, nastavi… 

Kad sam konačno stao, on je iznenađeno rekao da moje oči sve vreme gledaju u jednu tačku. A pitanje koje je njega mučilo – kako žongler uspeva da prati tri loptice istovremeno?!?

Pa eto, ne uspeva. To ne polazi nikome za rukom. A baš to je ono što mnogi ljudi pritisnuti brojnim obavezama nastoje uraditi. Čak su smislili i ime za to – multitasking. Žongliranje sa više zadataka istovremeno. 

Primetite jednu zanimljivu stvar. Tri reči praktično ne koristimo u množini. Pažnja, fokus, koncentracija. Uvek kažemo da je nekome popustila pažnja, nikad ne kažemo da su mu popustile pažnje. Radio je tri stvari istovremeno, i onda su mu popustile pažnje. Ne ide, zar ne?

Ok, pa kako onda ide? Isto kao kod žongliranja. Kad radimo nešto što zahteva ozbiljnu mentalnu obradu, fokus usmeravamo na jedan glavni zadatak. 

Sad kad o tome razmišljam, toliko je logično, ali kao da svima izmiče taj zaključak. Zamislite snajperistu u nekom ratnom filmu. Da li u vidnom polju njegovog snajpera ima tri koncentrična kruga koji pomažu da meta bude u centru, od kojih je jedan niz postavljen levo, drugi desno, a treći ne neki drugi način? Jasno, nalazi se samo jedan, jer on nišani samo jednu metu. Nakon nje drugu metu, pa treću… probajte objasniti snajperisti pojam multitaskinga!

Pogledajmo sada nešto mnogo praktičnije, svakodnevni posao za radnim stolom. Recimo neko čitanje, bilo čega, izveštaja, knjige, stručnog časopisa…

Baš ste krenuli da čitate, i naiđe neko i prekine vas nekim prijateljskim pitanjem, pozdravom, svejedno. To je kao da snajperista nišani svoju metu, naiđe njegov drugar, udari ga po ramenu, i kaže nešto poput – ide li pos’o?

I ne, nije tu stvar samo u prekidanju čitanja. Stvar je što je nakon toga potrebno vreme, da se vaša pažnja ponovo usmeri na zadatak pred vama. 

Dakle, svaki prekid, prvo vas prekine, zatim usmeri vašu pažnju na drugu stranu, a zatim troši vreme da se ponovo vratite na zadatak pred vama. Koliko puta se to desi u toku radnog dana? Ili u toku čitanja, čija svrha je učenje?

Ne mora to biti spoljašnje ometanje. Ako je tekst dosadan, neinspirativan, velika je šansa da vas vaša mašta odvede na neko mnogo zanimljivije mesto. Ponovo prekid, ponovo vam treba vremena da se vratite, još izgubljenog vremena. Pritisak na vas se povećava jer je vremena sve manje, a posao nije ni izbliza završen. Pažnje je sve manje, umor sve veći. I na kraju, uglavnom, odustajanje. Posao nije završen, kreiran je stres, a najgora stvar je izbegavanje vraćanja na takav posao.

Kako izaći na kraj sa ovakvom situacijom? 

Potrebne su dve stvari, red i mašta. Šta će snajperisti mašta? Njemu ne treba, ali niti ste vi snajperista, niti će neko od njih čitati ovaj tekst. A mi pratimo red, pa kad dođemo do mašte biće vam jasno zašto je ona važna. 

Šta je potrebno da imamo red u procesu čitanja? Prva stvar je cilj. Kod snajperiste je odmah jasno šta je cilj. Kod čitanja to može biti malo kompleksnije. Da li čitate samo letimično, da steknete neki prvi utisak o temi, ili je cilj studiozan pristup, u svrhu pamćenja određenog broja podataka? Da li čitate jedno poglavlje, ili samo prva tri podnaslova? Dakle, prva stvar je odredite tačno koliko teksta čitate, i sa kojom svrhom.

Ako je vaš cilj da tekst ispred vas prostudirate i onda upamtite važne stvari, sledeća važna stvar je da ne čitate taj tekst u komadu i do kraja. Pročitajte nekoliko rečenica i stanite. Vaša radna memorija, koja se bavi podacima koje trenutno obrađujete, može da drži vrlo malo informacija. Zato je važno da često zastanete i razmislite o pročitanom. Ako zaključite da je nešto važno, primenite prikladnu tehniku pamćenja. 

Dakle, kad sednete da učite neki tekst, imajte jasan cilj, zastanite nakon manje količine teksta, razmislite, i ako je nešto važno odmah koristite unapred spremljenu tehniku pamćenja. Koja pomaže pamćenje pomoću maštovitog povezivanja – trenutak kad na scenu stupa mašta.

Sad imate sve na mestu. Imate jasan cilj, imate jasan plan, čak i vaša mašta vas neće odvesti van teksta, nego vas drži na tekstu. 

Rezultat, umesto zamora i smora, frustracije jer posao nije urađen, imate prijatan umor i zadovoljstvo. Imate red u um, jer koristite um na način koji je za njega prirodan.