Uvod u tehnike pamćenja

Mnogi ljudi koji nisu dobri u tehničkim stvarima ne vole baš stvari koje imaju veze sa tehnikom. Pa tako ni tehnike pamćenja. A zapravo, one imaju manje veze sa tehnikom, a mnogo više su maštovite, lude i nezaboravne. Međutim, imaju vrlo dobar razlog zašto se zovu tehnike:

Tehnika uvek mora podrazumevati jasan red. Sve mora biti pod konac, precizno i pedantno. Uvek isto, u svakoj situaciji. Kao tablica množenja. I baš to donosi ta reč – tehnika, u sam proces pamćenja. 

Vidite, uvek postoje dve strane, postoji gore i dole, plus i minus, muško i žensko, staro i mlado. Tako postoji kruta, hladna tehnička strana, i maštovita, kreativna, topla strana. Kad čujete za tehnike pamćenja, znajte da se reč tehnika odnosi na organizaciju i red, a drugi deo procesa podrazumeva maštu i kreativnost. 

I to je idealna kombinacija. Kao onaj simbol, jin i jang, jedinstvo suprotnosti, koje daje celu sliku. Vrlo pamtljivu sliku, u slučaju tehnika pamćenja. 

Tehnika donosi praćenje određenog redosleda, poretka u proces pamćenja. Zanimljivo, ali taj poredak, hijerarhija je važan i za našu pažnju. Što znači da tehnika pamćenja ima ulogu koja prevazilazi pamćenje podataka, ona pre toga olakšava posao naše pažnje. 

Svaka bolja tehnika pamćenja koristi brojeve, kako bi označila lokacije unutar tehnike. To omogućuje da u svakom trenutku znamo gde se sad nalazimo, šta smo prošli, i šta je ispred nas. O tome pričam kad kažem da kvalitetno pamćenje unosi red u um. Uvek znate gde se određena informacija nalazi, i samo je uzmete kao sa police dobro uređene biblioteke. Na primer, ako pamtite zakon od 36 članova i neko vas pita za član 22, ne želite da pretražujete ceo zakon. Ako ste ga postavili na lokaciji broj 22, znate tačno gde da ga tražite. 

I sa tim se završava tehnički deo tehnika pamćenja. 

Sve ostalo je drugi deo tehnika pamćenja, dakle samo pamćenje. Konkretno onaj deo pamćenja koji se odnosi na naše trajno pamćenje. Taj deo naše memorije stoji, i korača ( a kad utrenirate tehnike pamćenja i trči) na dve noge. Jedna je mašta, a druga je povezivanje. Ili jednostavno rečeno, naše trajno pamćenje se bazira na maštovitom povezivanju. 

Nemojte da vas zavaraju te dve reči. U praksi često pitam ljude da dve stvari povežu na maštovit način. Međutim, gotovo uvek se desi da ljudi stvari povežu na logičan način. 

Recimo, kako da povežete jabuku i automobil na maštovit način? Većina ljudi navede kao prvi odgovor – pa stavimo jabuku na krov automobila. Super, ali šta je tu maštovito? Moglo se desiti da parkirate automobil ispod drveta jabuke, i slučajno jedna padne na krov automobila. 

Maštovito podrazumeva da se desi nešto ludo, čudno, neobično. Možete li zamisliti kako jabuka vozi automobil? Fino vezana pojasom, kucka prstima po volanu, dok čeka da se otvori semafor.

I sad samo te dve stvari povežete u celinu, povežete tehnički deo, koji nudi lokaciju jasno označenu brojem, i maštovitu sliku smeštenu na toj lokaciji. 

Tu dolazimo do treće važne stvari za proces pamćenja, koju nudi tehnika pamćenja, a to je mesto, loci, lokus, ili lokacija. Ako stvar nema jasnu lokaciju, onda lebdi negde u prostoru, i nemate pojma gde je to – negde. 

Dakle, lokacija je već tu. Mašta i povezivanje su ono što mi na toj lokaciji radimo, tu kreiramo akciju (drugim rečima, kretanje). 

Sad da pogledamo jednu praktičnu definiciju pamćenja: Pamćenje je povezivanje onog što znate, sa onim što želite zapamtiti, na maštovit način. 

I sad u tu definiciju ubacimo tehniku pamćenja. Dakle, šta je to što mi već znamo? 

To je poznata lokacija. Dobro, a šta je poznata lokacija? Uzmimo primer vaše sobe, vi znate gde je u sobi locirana stolica, gde je krevet, zavesa, komoda… to su sve vama poznate lokacije, samo što još nisu unesene u neku tehniku pamćenja. 

Šta je to što želite zapamtiti? Niz podataka, brojeva, informacija. Obično ih imate ispred sebe, navedene u nekoj knjizi. 

Definicija završava sa rečima – na maštovit način. To je ključ. Ako nema ovog elementa, zapamtićete nešto, ali cilj je da zapamtite sve i bez greške. Mašta je taj deo koji donosi magiju. 

I sad to sve povežimo. Recimo, imate u vašem umu poznatu lokaciju iz vaše sobe, neka to bude vaš krevet. Sa tom lokacijom morate povezati informaciju (u formi maštovite slike) koju želite zapamtiti. Moja ideja je, u krevetu je parkiran automobil, koji je tu dovezla jabuka, koja upravo izlazi iz automobila. 

Jednu stvar sam siguran, a to je da bez problema vidite automobil u vašem krevetu, iz kojeg upravo izlazi nasmejana jabuka. To je sve što vam je potrebno. 

Kad razumete ovaj osnovni princip, vi možete dodavati lokacija koliko želite. Ključ za pamćenje mnoštva informacija je da u glavi držite mnoštvo poznatih lokacija. 

I to je način na koji se razlikuju tehnike pamćenja. Jednostavne tehnike podrazumevaju držanje manjeg broja lokacija u glavi. Sa druge strane, tehnike koje podrazumevaju pamćenje većeg broja podataka nisu ništa teže i kompleksnije, samo podrazumevaju veći broj lokacija. 

Dakle, osnovni princip je uvek isti: poznata lokacija + nova informacija + maštovita veza. Menjaju se samo broj i organizacija lokacija. A upravo od toga nastaju različite tehnike pamćenja.